V svojem nagovoru je izpostavil ekonomski, tehnološki in politični pomen malih in srednjih podjetij in opozoril na težave s katerimi se le-ta soočajo, tako v EU, kot v Srbiji. Med pomembnejšimi težavami so prevelika regulacija in odvisnost od bančnih kreditov, pritisk gospodarskih monopolov in administrativne zahteve države, meni Kacin.

Kacin se je v Beogradu srečal tudi s predsednikom LDP Čedomirom Jovanovićem in z vodjo delegacije EU v Srbiji Vincentom Degerom. V pogovoru z obema sogovornikoma je poudaril, da je zelo pomembno, da Srbija čim prej dobi stabilno in močno parlamentarno večino, s katero bi nova vlada lahko nadaljevala potrebne reforme za pridobitev datuma začetka pogajanj o članstvu v EU.

Govor Jelka Kacina na okrogli mizi:
(govor je v srbskem jeziku)

Dame i gospodo, Dragi prijatelji,

Pre svega želeo bih da vam se zahvalim na pozivu da učestvujem u današnjem razgovoru.

Boraviti u Srbiji ovih dana je vrlo interesantno zbog političkih zbivanja, ali smatram da je posebno važno da danas podsetimo političke lidere šta je zapravo najvažnije za razvoj jedne zemlje, buduće članice EU. To je ekonomija, to su upravo mala i srednja preduzeća koja rastu iz lokalnog okruženja: to je deo ekonomije koji ima korenje i usidreno je tu, u Srbiji. 

Odnosno, tačnije da se izrazim, tako bi trebalo da bude.

O malim i srednjim preduzećima se stalno govori i kao poslanik Evropskog parlamenta mogu da vas uverim da je to jedna od retkih tema o kojoj se slažu gotovo sve političke opcije u Evropi. O ovoj temi smo raspravljali i odlučivali na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta prošle sedmice u Strasbourgu (SME access to structural funds and SME definition).

Svi želimo uspeh ovom sektoru ekonomije jer mala i srednja preduzeća čine 99% poslovnih udruženja u EU. Preko dve trećine zaposlenih u privatnom sektoru rade u malim i srednjim preduzećima. Gotovo pola novih vrednosti koje se proizvedu u EU dolazi iz ovog dela ekonomije. Inovacija u značajnom delu dolazi upravo od strane ovih preduzeća, a ne od velikih multinacionalnih korporacija.

Bas kao što jaka srednja klasa čini osnov i garant svake demokratije, tako i mala i srednja preduzeća predstavljaju osnovni motor i stabilizator svake ekonomije. Rast i razvoj ovih preduzeća predstavlja dijagnozu i jedan je od najboljih indikatora  zdravlja srpske ekonomije.

Dakle, ekonomski, tehnološki, pa i politički značaj, malih i srednjih preduzeća je neupitan. Koje prepreke stoje na putu razvoja ovih preduzeća u EU i Srbiji?

Medju najvažnijim su preterana regulacija, prevelika zavisnost od bankarskih kredita, pritisak ekonomskih monopola i administrativni zahtevi države. Staviše, u Srbiji se sprega ekonomskih monopola i političkih pritisaka u vidu sistemske korupcije ogleda u često beskrupuloznom reketiranju, pa i hapšenju vlasnika takvih preduzeća na osnovu sada već famoznog člana 359 Krivičnog Zakona Srbije. 

Kao liberal, ja sam prirodno skeptičan u vezi regulacije i birokratizacije ekonomije. S druge strane, ekonomska kriza koja je počela 2008 godine nas je naučila da je regulacija finansijskog tržišta nužna i neophodna kako bi se sprečila spekulacija i kockanje velikih banaka koje pre ili kasnije vode u recesiju ili u pravu ekonomsku depresiju. Iako verujem da je ekonomska sloboda conditio sine qua non demokratije i prosperiteta, regulacija kao takva predstavlja racionalan i zdravorazumski pristup ekonomiji koji treba da nas zaštiti od ekonomskih ciklusa i ekoloških katastrofa.

Medjutim, to se sve odnosi na državne i krupne privatne korporacije. Velika preduzeća ili drže monopole u odredjenim aspektima proizvodnje ili usluga, ili stvaraju oligopole i na taj način opet guše tržišta i zdrav razvoj ekonomije.

S druge strane, za razliku od velikih investicionih banaka, mala i srednja preduzeća ne predstavljaju opasnost po ekonomiju jedne zemlje. Mala i srednja preduzeća ne mogu da naprave ekološku katastrofu poput one koju je BP u potrazi za što većim profitom napravio 2010. godine u Meksičkom zalivu.

Regulacija je neophodna upravo da bi očuvali slobodnu tržišnu utakmicu.

Mala i srednja preduzeća su zapravo zdravlje i infuzija u nacionalnu ekonomiju; ona su majčino mleko koje hrani ali i čuva osetljivu ekonomiju od svetskih finansijskih potresa.

Upravo u domenu malih i srednjih preduzeća je potrebna tzv. pametna regulacija (smart regulation). To važi za EU, ali naročito za tranzicione zemlje poput Srbije koje i dalje imaju veliki teret administracije.

Takodje je važno smanjiti zavisnost malih i srednjih preduzeća od bankarskih kredita i omogućiti lak pristup drugim finansijskim instrumentima. U EU se diskutuje o nizu ideja kako unaprediti uslove za razvoj ovih preduzeća. Priznavanje profesionalnih kvalifikacija u čitavoj EU bi olakšalo protok rada, kapitala i usluga u domenu malih i srednjih preduzeća; tzv. politika druge šanse bi olakšalo ponovo pokretanje preduzeća koje je doživelo bankrot; takodje, Evropska komisija radi na tome da omogući bolji pristup tzv. trećim zemljama, što bi moglo da ima vrlo pozitivnih podsticaja i za ekonomiju Srbije. U okviru tih napora, EU je otvorila kancelariju čak i u Pekingu za praćenje poslovnih prilika malih i srednjih preduzeća u Kini.

To su sve ideje i pokušaji kako da unapredimo okvir poslovanja, obezbedimo ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta. Smatram da su uspeh i greške koje je EU počinila na ovom polju izuzetno važno iskustvo koje Srbija treba da primeni. 
 
U Srbiji takodje ima i drugih, daleko ozbiljnijih izazova za mala i srednja preduzeća: tu pre svega mislim na sistemsku korupciju koja je prisutna u zemlji. Zato je jako važno da Srbija što pre započne pregovore o članstvu sa Evropskom unijom kako bi se domaća javnost, civilno društvo i politički lideri na transparentniji  i efikasniji način suočili sa ovim izazovima. Prva poglavlja koja će se otvoriti biće poglavlje 23 o pravosudju i osnovnim pravima i 24 o pravdi, slobodama i bezbednosti. To su poglavlja koja se odnose na uspostavljanje vladavine prava i borbe protiv korupcije.  

Narednu najveću prepreku koju vidim u razvoju malih i srednjih preduzeća u Srbiji je splet političkih i ekonomskih monopola. Ta mreža interesa prirodno želi da očuva svoje privilegije i onemogući brz razvoj srednjeg sloja ekonomije. Tu na scenu stupaju odgovorni politički lideri koji se moraju suprotstaviti ovoj grupi i objasniti javnosti da prosperitet i razvoj Srbije leži upravo u otvaranju, kako političkom tako i ekonomskom, a ne u učvršćivanju starih privilegija.

Uzmimo za primer dva preduzeća, ATP Vojvodinu i Jugoremediju. U oba ova slučaja, pokazalo se da su akteri sistemske korupcije u Srbiji bili jači od institucija. Oni nisu imali za cilj razvoj malih i srednjih preduzeća. Oni nisu imali za cilj otvaranje novih radnih mesta i privlačenje investicija.

Cilj je bio oterati oba preduzeća u stečaj i raznim metodama ukloniti svedoke privatizacije u Srbiji. U slučaju ATP Vojvodine, očito se radi o otimanju gotovo završenog odličnog poslovnog projetka jednog domaćeg poduzetnika. Postoje ozbiljne indicije da je na tužilaštvo izvršen jak i presudan uticaj u procesima koje je pokrenuo Ilija Dević. Nadam se da će ozbiljnost ovog slučaja uzeti u obzir i najviše političke instance u pokrajini, naročito Predsednik Izvršnog Veća Vojvodine Bojan Pajtić.

Jugoremedija s druge strane predstavlja odličan primer  sistematskih pokušaja gušenja domaćih kapaciteta zbog interesa uvozničkog lobija. Zašto bismo jačali domaće preduzeće i osiguravali radna mesta ako mozemo da oteramo preduzeće u stečaj i pravimo profit kroz uvoz bez mukotrpnog rada na proizvodnji? To je logika nekih privatnih interesa. To ne sme da bude logika i političkih struktura. Mali akcionari Jugoremedije su herojski odoleli svim pritiscima za sada. Država treba pomaže, kreditira i omogući malim i srednjim preduzećima da dostignu evropske standarde i stupe na evropsko trzište. To je neophodno kako bi se smanjio ogroman spoljno trgovinski deficit srpske ekonomije. U slučaju Jugoremedije država je godinama radila sve suprotno zarad privatnih interesa nekolicine ljudi.

Po podacima Svetskog ekonomskog foruma, Srbija zauzima 139. mesto u svetu po uslovima poslovanja malih i srednjih preduzeća.

Sta nam sve to govori? Pre svega, neophodno je da se nova, jaka i operativna vlada u Srbiji formira što pre kako bi se neke stvari promenile. Najvažnije od svega, potrebno je obezbediti vladavinu prava i nezavisnost institucija.

Da bi se dostigao ovaj cilj Srbija mora što pre da krene u pregovore o članstvu u EU. Cak i uz najbolju regulativnu politiku, ekonomija Srbije može da se razvija jedino u okviru jedinstvenog tržišta EU. Bez vladavine prava, Srbija neće moci da okonča pregovore o članstvu.

Najveći problem današnjice koji dele zemlje EU i Srbije je visoka nezaposlenost koja ne samo da predstavlja ogroman socijalni problem, već i ugrožava razvoj u budućnosti. Ako imamo u vidu da preko 90 miliona ljudi u EU radi u malim i srednjim preduzećima, onda već danas znamo gde veliki deo rešenja leži.

Kao i Srbiji, i Evropskoj uniji su potrebna sistemska rešenja kako bi se pronašao put za održivi i zdravi razvoj. Da bi zemlje euro-zone izašle iz krize, potrebno je izmedju ostalog ustanoviti tzv. Eurobonds, odnosno uvesti zajedničko zaduživanje zemlja koje dele euro. Taj potez bi značajno smanjio troškove zaduživanja, stabilizovao bi finansijska tržišta i generirao rast u EU. Rast u EU bi se uskoro prelio i u njeno zaledje, na zemlje Zapadnog Balkana ali i šire. Ne zaboravimo Tursku od koje bi štošta mogli naučiti o značaju malih i srednjih preduzeća. 

Za kraj bih spomenuo i odliv mozgova iz Srbije u ovom kontekstu. Razvoj malih i srednjih preduzeća bi predstavljao najbolju branu pred bujicom obrazovanih ljudi koji napuštaju Srbiju već decenijama. Porodična preduzeća i akcionarska društva bi mogle da zaustave ovaj trend koji u perspektivi može trajno onemogućiti Srbiju u naporima da postane visoko razvijena zemlja.

Hvala vam na pažnji.