Kao liberal i član Saveza liberala i demokrata za Evropu, čvrsto sam uveren da zemlje EU već više od tri godine prolaze suštinski kroz političku krizu, koja za svoju posledicu ima produženu recesiju ili u najboljem slučaju slab rast sa visokom stopom nezaposlenosti.

No, prvo da se podsetimo osnovnih brojki: u Španiji je trenutno 23% nezaposlenih, dok je svaki drugi gradjanin u dobi izmedju 15-35 nezaposlen. U Italiji i Francuskoj nezaposlenost već godinama stoji uporno na 10%. Rast u ovim zemljama je bio minimalan u proteklih godinu dana, da bi se u ovom kvartalu vratila stagnacija u slučaju Francuske a negativan rast u slučaju Španije i Italije.

Nemačka i dalje predstavlja sigurno sklonište za investitore, ali poverenje u nemačku ekonomiju ne može biti bezgranično. Nemački izvoz na duže staze ne može ostati na istom nivou jer nema potražnje u ostalim članicama EU i euro-zone.

Rečju, ekonomski indikatori su vrlo loši. U nekim segmentima kao što je nezaposlenost medju mladima, dotaknuto je dno Velike Depresije iz 30-ih godina prošlog veka.

Medjutim, smatram da je izlaz iz krize zapravo lako dostižan jer su ekonomski problemi samo posledica političkog kolebanja i nedostatka volje da se preduzmu neophodne mere. Zašto smatram da je suštinski problem danas u politici, a ne u ekonomiji?

Odgovor je u tome da glavni problem ekonomije Evropske unije ne leži u strukturnim problemima kako se često objašnjava aktuelna kriza. Glavni problem neprekidne krize još od kada je Lehman Brothers bankrotirao septembra 2008. godine je u tome što konzervativni evropski lideri nisu želeli da se bave korenom krize, već samo simptomima. Kako bi na engleskom rekli, too little too late. 

Korene krize, koja je svom silinom pogodila i Crnu Goru i sve zemlje Zapadnog Balkana, vidim u jednom velikom, za sada nepremostivom, i pogubnom jazu izmedju monetarne i fiskalne unije.

Euro je jedan od najvećih i najboljih projekata Evropske unije. Euro ima svoje velike i nesumnjive ekonomske prednosti kao i političku poruku čvrstog jedinstva Evropske unije. Medjutim, euro nije stavljen na zdrave osnove, odnosno fiskalna unija nije uvedena zajedno sa monetarnom zbog otpora država članica da izgube značajni deo suvereniteta. Nažalost, euro je od samog početka nosio tu sistemsku grešku koja je udesetostručila negativne efekte kolapsa svetskog finansijskog sistema 2008. godine. Nove članice euro zone su prije ulaska morale ispuniti sve kriterijume, stare ne. Zato je to kriza stare EU

To je koren krize kojim se šefovi vlada i država EU i danas nedovoljno bave.

Neposredna akcija koja je potrebna da bi izašli iz krize i dalje ne nailazi na dovoljno razumevanje pre svega u Berlinu. Angela Merkel s pravom ističe da su strukturne promene potrebne u mnogim zemljama EU da bi se ponovo omogućio zdrav, održivi rast.

Medjutim, te bolne reforme tržišta rada, penzionog sistema i državne administracije nisu moguće dok traje panika na finansijskim tržištima i dok gradjani mnogih zemlja u svem većem broju izražavaju nezadovoljstvo na ulicama. Dovoljno je da primetimo jačanje stranaka ekstremne desnice u čitavoj Evropi, poput Zlatne Zore u Grčkoj, da bismo shvatili svu opasnost i posledice produžetka krize.

Drago mi je da danas mogu da kažem da političke stranke takve orijentacije nisu ušle u srpski parlament na nedavno održanim izborima 6. maja, naime Srpska radikalna stranka i Dveri.

Evropa se danas suštinski nalazi u političkoj krizi. Sta je potrebno da bi uopšte došli u poziciju da efikasno sprovodimo strukturne reforme koje jesu neophodne, pre svega zbog demografije i starenja evropskog stanovništva?

Prvo, potrebno je da Evropska Centralna Banka počne da ispunjava svoj pun mandat. Odgovornost ECB je da se bori protiv inflacije, da čuva vrednost eura i da pokuša da obezbedi punu zaposlenost.

U protekle tri godine, ECB gotovo da je ispunjavala samo svoj prvi zadatak. Dakle potrebno je da ECB smanji na minimum kamatnu stopu i da dozvoli višu stopu inflacije.

Potom, potrebno je nastaviti i finalizirati planove o uspostavljanju European rating agency kako bi se prekinula dominacija isključivo američkih kreditnih agencija. Ova agencija ce imati novi sistem ocenjivanja sa najboljim statusom 4A za razliku od američkog sistema AAA+.

Dalje, potrebno je da se manjak potražnje u privatnom sektoru nadomesti upravo povećanjem potrošnje od strane države.

Da bi došli do sredstava za državnu potrošnju potrebno je ustanoviti tzv. Eurobonds, odnosno uvesti zajedničko zaduživanje zemalja koje dele euro. Taj potez bi smanjio troškove zaduživanja i napokon smirio investitore i finansijska tržišta. Ilustrovaću vam to sledećim primerom:

Slovenija u ovom trenutku plaća izmedju 6 i 7% za desetogodišnje obveznice, iako joj je ukupni javni dug "samo"  48%, dok Njemačka plaća ispod 2% iako njen dug prelazi 82% GDP-a. Ta razlika nije održiva.

Potrebno je sprovesti objedinjavanje dugova, uz striktno poštovanje fiskalnog pakta. Dug do 60%, tzv. plavi dug, bi bio garantovan zajednički, i imao ocenu 4A. Efekat sinergije 17 ili u budućnosti 27 ili više ekonomija Evrope je očigledan.

Medjutim, potrebno je i uspostaviti porez na finansijske transakcije i u nekim slučajevima povećati porez na visoka primanja.

Ukratko, evropska tržišta danas vape za klasičnim kenzijanskim stimulusom. To kažem sa punim uverenjem iako sam liberal koji je prirodno naklonjen slobodnoj tržišnoj utakmici i minimalnoj ulozi države u ekonomiji.

Ali iznad, svega potrebno je ustanoviti fiskalnu uniju kako bi se euro stavio na zdrave noge. Zajednička valuta je projekat od neprocenjivog političkog značaja i on mora biti sačuvan. Ovo pitanje je od takvog značaja da je NATO Summit prošle sedmice raspravljalo o krizi euro zone kao da se radi o Avganistanu.

NATO je tom prilikom pozdravio uspešne reforme u bezbednosnom sektoru koje su sprovedene u Crnoj Gori. Danas se Crna Gora nalazi na korak od članstva u Severno-atlantskoj Alijansi. To je odlična vest za ceo region i želim danas da čestitam Vladi na postignutom uspehu.

Značajan deo suvereniteta država članica bi morao da bude predat Briselu kako bi se formirala fiskalna unija i tu leži glavni otpor prihvatanju pravih mera za izlazak iz krize. Taj otpor je politički. To nije puko neslaganje o ekonomskim merama.

Dozvolite mi da budem optimista. Svaka kriza jeste na izvestan način i prilika. Ukoliko bude dovoljno političke volje za kreiranjem fiskalne unije, Evropska unija i čitav kontinent će se naći u fundamentalno drugačijoj poziciji. Ekonomsko i političko približavanje zemalja članica bi se ubrzalo, a ideja ujedinjenog i demokratskog kontinenta bi bila osigurana. Medjutim dok ne krenemo tim putem, i ne stignemo do cilja, postoji jasna i već prisutna opasnost od zaokreta ka ekstremnoj desnici u svim zemljama Unije. To je izazov koji ne sme da se potcenjuje.

S druge strane, mislim da treba  da se podsetimo da sva politička i ekonomska zbivanja u Evropskoj uniji imaju direktan i neposredan uticaj na zemlje Zapadnog Balkana.

Ekonomija Crne Gore je bila teško pogodjena finansijskim udarom 2008. godine. Oporavak u velikoj meri zavisi od toga koliko će vremena trebati Evropskoj uniji da povrati održivi rast.

Spomenuo bih danas i odluku Brisela da dozvoli Crnoj Gori da koristi euro kao svoju monetu. Zamislite kako bi ekonomija Crne Gore izgledala da je ostala vezana za srpski dinar ili da se išlo na osnivanje nezavisne valute za vreme SRJ ili državne Zajednice Srbije i Crne Gore?

Danas postoji širok prostor za delovanje i vaše Vlade, kako sadašnje tako i naredne.

Već narednog meseca počinju pregovori o članstvu Crne Gore u Evropskoj uniji. Prva poglavlja koja će se otvoriti, i poslednja koja će biti zatvorena, biće poglavlja 23 o pravosudju i osnovnim pravima i 24 o pravdi, slobodama i sigurnosti. 

Kao iskreni prijatelj Crne Gore, želim da budem potpuno iskren. Kada otvori pregovore o članstvu, Crna Gora će snositi i regionalnu odgovornost za uspeh svojih evropskih integracija. Vaš uspeh podstiče sve zemlje regiona, dok eventualno odugovlačenje može imati vrlo negativne posledice po ambiciju drugih da krenu putem ubrzanih reformi.

Crna Gora, ali i sve zemlje Zapadnog Balkana, moraju daleko više da urade na planu borbe protiv sistemske korupcije. Potrebno je rešiti konkretne slučajeve visoke korupcije i uveriti investitore da je ulaganje u Crnu Goru sigurno. Nezaobilazan korak na ovom putu je postizanje pune nezavisnosti pravosudja i svih državnih tela. Da bi se to obezbedilo, neke kadrovske promene ce biti nužne. Kroz to je prošla Slovenija, to su uradile sve države koje su ušle u EU 2004. godine.

Od zemlje Crne Gore treba stvoriti državu Crnu Goru, pravnu državu sa nezavisnim institucijama i regulatornim telima. Danas to još uvek nije slučaj.

Pročitaću vam sada deo dopisa koji je jedno regulatorno telo poslalo ne potencijalnom, nego stvarnom investitoru:

"Komisija za hartije od vrednosti nije iznenadjena da ste i ovoga puta, kao i mnogo puta do sada, zloupotrijebili  njenu dobru volju da sve probleme koji se pojave u sprovodjenju zakona koji reguliše tržište kapitala u Crnoj Gori, rješava u stalnoj komunikaciji sa ovlašćenim učesnicima i time obezbijedi puno poštovanje zakona i svih poslovnih principa koji važe za sve koji dobronamerno grade pozitivnu klimu i povoljan poslovni ambijent na ovom području. Našu riješenost da na ovim  principima nastavimo sve dalje aktivnosti, Vi ne možete pokolebati. Ono na šta nas tjerate jeste da Vam i na ovaj način prenesemo naše jasno razumijevanje da ste Vi spremni na nevjerovatno iskrivljavanje činjenica, da Vam svi argumenti leže u zamjeni teza, te da pokušavate da ovim i ovakvim pismima stvarate alibi za eventualne sudske procese ili propagandne aktivnosti koje, protiv ove Komisije vodite već duže vrijeme, i to činite na način koji, malo je reći nije primjeren."      

Ove reči nisu primerene jednoj nezavisnoj državnoj instituciji. One odslikavaju stanje u kome su državna tela "uhvaćena" (captured je izraz na engleskom) od strane privatnih i plemenskih interesa i to čak slabo prikrivaju.

Nadam se da će moja poruka, poruka evropskog liberala, biti valjano interpretirana. Treba uraditi više za Crnu Goru i njene gradjane. Crna Gora je danas lider Zapadnog Balkana u evropskim integracijama. Da bi to ostali, potrebno je napraviti velike rezove u dosadašnjoj praksi.

Za kraj želim da kažem da ekonomske nevolje nisu jedini problem sa kojima se danas suočava i EU i Crna Gora. Tek kada se ekonomija stabilizuje i održivi rast povrati, bićemo u prilici da se okrenemo pravim izazovima Evrope 21. veka: ekološkim pretnjama i činjenici da kao kontinent postajemo sve stariji i time manje konkurentni u žestokoj utakmici globalne ekonomije.

Hvala vam na pažnji.